Zlato ponovo na istorijskom maksimumu!

Zlato je ponovo oborilo rekorde trenutnom cenom od 2176 dolara za uncu. To je najviša cena ikada zabeležena. Ovaj rekord premašuje prethodni maksimum od 2149 dolara za uncu, koji je postignut 4. decembra 2023. godine. Mnogi se pitaju šta je dovelo do skoka cene zlata. Ovaj skok cene je rezultat različitih faktora.

Cena zlata u decembru 2023. godine,  porasla je neposredno nakon govora predsednika Federalnih rezervi Džeroma Pauela. On je tada rekao da je istorijsko pooštravanje monetarne politike verovatno završeno i da inflacija pada brže nego što se očekivalo. Zvaničnici FED-a, predvideli su pad bazne inflacije na 2,4% u ovoj godini i konačni povratak na cilj od 2% u 2026. godini. 

Džerom Pauel, podneo je izveštaj pred Kongresom 6. i 7. marta ove godine, gde je objasnio monetarne odluke Centralne banke. Američke akcije su se povukle, a referentne stope prinosa na državne obveznice su fluktuirale, dok je predsednik FED-a počinjao polugodišnje svedočenje o monetarnoj politici. Pauel je naglasio da investitori podstiču spekulacije na berzi, nakon što je Centralna banka podigla kamatne stope, kako bi učesnike zadržala duže nego što su oni to planirali. Takođe je naveo da je ciljana inflacija i dalje visoka i da će se FED fokusirati da je ublaži.                          

Nakon ovog govora, evropske akcije su nastavile da gube vrednost, dolar je ojačao u odnosu na druge valute, a cene nafte su i dalje padale zbog smanjenja tražnje.

Ekonomski podaci nisu pozitivni

Ekonomski podaci u zadnje vreme, ukazuju na sistemski problem u Sjedinjenim Američkim Državama i šire. Iako se intervencije Federalnih rezervi čine efikasnim na prvi pogled, gubici koje donosi monetarna politika su znatno veći od benefita. Sjedinjene Američke države ipak, još uvek nisu zvanično u recesiji.

Borba sa inflacijom traje

Inflacija predstavlja veliki problem u SAD-u i evrozoni i posle tri godine borbe sa njom. Većina ljudi prati zvanični tempo inflacije, koji predstavlja prosečnu vrednost baziranu na kretanju cena određenih kategorija proizvoda i usluga. Međutim, Federalne rezerve koriste indeks PCE (troškovi za ličnu potrošnju) kao svoj "omiljeni" indeks inflacije, koji se fokusira na kretanje cena za domaćinstva. Iako je godišnji tempo ovog indeksa niži od godišnjeg tempa inflacije, povećanje ovih indeksa na mesečnom nivou ukazuje da Federalne rezerve nisu uspele da smanje inflaciju.

Kamatne stope – očekivanja i realnost

Tokom prethodne 2023. godine, bilo je predvidjanja da će smanjenje kamatnih stopa u SAD doprineti rastu cene zlata ove godine. Očekivalo se da će biti tri kruga smanjenja kamatnih stopa, svaki za 25 baznih poena. U januaru 2024. godine, verovatnoća da će FED smanjiti kamatne stope u martu, iznosila je čak 70%. Međutim, prema pokazatelju FEDWatch CME Group, ta verovatnoća sada iznosi samo 3%.

Neverovatno je da, Federalne rezerve smatraju da je američka ekonomija stabilna, uprkos visokim kamatnim stopama. S obzirom na održivost ekonomije i smanjeni tok likvidnosti na finansijskim tržištima, šanse za smanjenje kamatnih stopa su sve manje. Prema pokazatelju FEDWatch, očekuje se da će odluka o smanjenju kamatnih stopa biti doneta 12. juna 2024. godine.

Tržište rada

Nezaposlenost je rekordno niska. Ipak, ljudi se manje zadržavaju na poslu nego pre pandemije, što je rezultat otpuštanja u sektorima koji su pogođeni veštačkom inteligencijom i robotikom. Objaviće se podaci o podnetim molbama za naknadu za nezaposlene, a očekuje se da će stanje će verovatno biti nepromenjeno. S obzirom na rastuće troškove za plate i otežan pristup kreditima, kao i na troškove proizvodnje, dolazi do smanjenja ukupne proizvodnje.

Kombinovani indeks Purchasing Manager's Index (PMI) za februar je revidiran na 52,5 poena, što je više od januarskih 52 poena. Ako je vrednost ispod 50 poena, to ukazuje na pesimistične prognoze. Slična situacija je primećena i u evrozoni. Od juna 2023. godine, PMI je ispod 50 poena. Ove niske vrednosti ukazuju na smanjenu industrijsku proizvodnju. Pritisak na kompanije u pogledu troškova i regulativa smanjuje ekonomsku proizvodnju.

Bruto domaći proizvod i javni dug

U četvrtom kvartalu 2023. godine, američki bruto domaći proizvod (BDP), porastao je za 334,5 milijardi dolara, dok je javni dug zemlje povećan za 834 milijarde dolara. Javni dug Sjedinjenih Američkih Država raste brzo, sa porastom od 1,9 triliona dolara samo tokom 2023. godine. Ovaj rast duga stvara velike troškove kamata na državne obveznice.

Tokom 2023. godine, budžetski troškovi SAD dostigli su 1 trilion dolara samo za kamate. Imajući u vidu da je ukupan BDP zemlje za 2023. godinu iznosio 27,94 triliona dolara, budžetski troškovi za kamate činili su 3,57 % BDP-a. Sa troškovima za odbranu u iznosu od 3,65% BDP-a, SAD se nalaze u vrlo teškoj situaciji. Moraju da naprave izbor između održavanja niske inflacije i rizika od recesije usled prezaduženosti države.

Cene zlata u drugim valutama

Makroekonomski problemi u SAD su ogromni. Doduše, većina ekonomija suočava se sa poteškoćama. Zemlje koje su smatrane glavnim ekonomskim igračima, Nemačka, Velika Britanija i Japan, takoreći se već nalaze u recesiji. Ekonomski stručnjaci su zabrinuti zbog rizika recesije u evropskim državama do kraja 2024. godine, prema istraživanjima IFO iz Minhena i Švajcarskog instituta za ekonomsku politiku. Verovatnoća recesije i Italiji, do kraja godine iznosi 27%, u Francuskoj 23%, u Španiji 22%. Ipak, najveću zabrinutost zbog recesije imaju stručnjaci iz Istočne Evrope, Severne i Južne Amerike, Severne i Zapadne Evrope, pre svega zbog geopolitičkih događaja i rasta cena energije.                                                                       

Verovatnoća recesije u Srbiji iznosi između 25 i 30 procenata.

Evropske zemlje suočavaju se sa problemima zbog površnih mera, koje nemaju pozitivne efekte već negativne. Nedavno smo imali primer farmera koji su blokirali pristup gradovima kao što su Pariz, Brisel, Berlin, kao i nekim mestima u Rumuniji, Mađarskoj i Poljskoj. Farmeri su bili revoltirani zbog ograničenja koja su ugrozila njihovu održivu dobit.

Geopolitička napetost, pre svega sukobi u Ukrajini i u pojasu Gaze, dovode do toga da sigurne aktive, kao što su zlato i srebro, konstantno beleže rast.                                

Cena zlata je (opet) dostigla istorijski maksimum u većini osnovnih međunarodnih valuta, pri čemu je jedini izuzetak (opet) američki dolar. 

Kakva će nam biti ova godina? 

Oni koji se nadaju stabilnoj 2024. godini, ostaće razočarani. Oni koji već jesu ili planiraju da investiraju u zlato, mogu se nadati finansijskom boljitku.

Kako zlato utiče na ekonomiju?

Investiciono zlato ima značajan uticaj na ekonomiju. Pre svega, zlato je tradicionalno najsigurnije sredstvom u kriznim vremenima. Zlato služi kao klasično sredstvo za čuvanje vrednosti. Investitori ga kupuju u vremenima ekonomske neizvesnosti ili inflacije, a to dovodi do povećanja cene zlata. Ova dinamika čini zlato važnim alatom za diversifikaciju investicionih portfolija.

Dalje, zlato igra ključnu ulogu u monetarnim politikama centralnih banaka. One drže značajne rezerve zlata, kao deo svojih deviznih rezervi, koje se mogu koristiti za regulisanje vrednosti nacionalne valute ili za intervenciju u slučaju ekonomskih kriza. Zlatna industrija pruža ekonomsku vrednost kroz rudarenje, preradu i trgovinu, a to doprinosi otvaranju radnih mesta i ekonomskom rastu u zemljama koje su bogate zlatom.

Cena zlata može uticati na valute zemalja koje su veliki izvoznici zlata. Rast cena zlata može dovesti do jačanja valute zemlje izvoznice, što utiče na njen izvoz i ekonomiju uopšte.

Cena zlata takođe može da utiče na ekonomiju kroz efekat bogatstva. Kada cena zlata raste, vlasnici zlata postaju bogatiji i moguće je da će oni potrošiti više. Ovo povećanje potrošnje može imati pozitivan uticaj na ekonomski rast.

Svakako, zlato ima stabilnu ulogu u globalnoj ekonomiji, tržišne fluktuacije i promene u monetarnoj politici mogu značajno uticati na njegovu cenu i ekonomiju uopšte. Za investitore, Razumevanje uticaja zlata na ekonomiju može biti veoma korisno za investitore i sve one koji žele da zaštite svoje finansijske interese.

Kolika je vrednost zlata danas?

Cena zlata je važan faktor za sve one koji žele da investiraju svoju štednju u investiciono zlato. U današnje vreme, vrednost zlata varira i podleže različitim faktorima koji utiču na tržište plemenitih metala.

Kada se radi o vrednosti zlata, ona se često izražava u ceni po unci (31,1 grama). Ova cena se formira na svetskom tržištu zlata i obično se menja svakog dana

Šta je to što utiče na promenu cene zlata? Na cenu zlata utiču razni ekonomski faktori, pre svega ponuda i potražnja, inflacija, politička nestabilnost i kurs valuta.

Investiciono zlato ima svoju dugoročnu stabilnost i zato je vrlo atraktivna opcija za mnoge investitore. Za one koji žele da ulože svoju štednju u zlato, važno je da prate trenutnu vrednost zlata i analiziraju tržišne trendove, kako bi doneli informisane odluke.

Može se očekivati da će vrednost zlata nastaviti da se menja u budućnosti, uzimajući u obzir različite faktore ekonomije i geopolitike. Svet se ne smiruje, sukobi ne jenjavaju, stvaraju se nove krize, tako da možemo očekivati samo dalji rast vrednosti zlata.

U svakom slučaju, ulaganje u investiciono zlato zahteva pažljivo praćenje tržišta i konsultaciju sa stručnjacima kako bi se ostvarili najbolji rezultati.

Važno je istaći da vrednost zlata može varirati i da ne postoji garantovani prinos ili profit. Svako ko planira da uloži svoju štednju u investiciono zlato treba da bude svestan i određenih rizika i da se upozna sa svim relevantnim informacijama pre donošenja odluke. Uvek je preporučljivo konsultovati finansijskog stručnjaka ili investicionog savetnika pre nego što se donese odluka o ulaganju u zlato.